Jezik

U Egiptu se govori dijalektom arapskog jezika, ali se engleski svuda koristi kao službeni jezik. Poslednjih godina nije retko čuti da egipatski trgovci izgovore i po koju rec srpskog jezika.

Klima

Letnji meseci mogu biti veoma topli, ali suv vazduh i vetric koji stalno duva, donose osveženje. Crveno more je izuzetno toplo, predivne tirkizne boje i lepih pešcanih plaža. Temperatura mora ne pada ispod 20 stepeni. Sunce je izuzetno jako u letnjim mesecima pa su neophodne kreme visokog zaštitnog faktora.

Lokalno vreme

Uglavnom plus jedan sat u odnosu na vreme u našoj zemlj, sem u periodu oko prelaska na zimsko i letnje racunanje vremena (casovnici se ne pomeraju u isti dan kao u našoj zemlji).

Novac

Lokalna valuta je egipatska funta LE. Novac se može menjati u mnogobrojnim menjacnicama, bankama ili na recepciji hotela. Kurs pomalo varira, pa je savet da pre polaska proverite trenutnu vrednost egipatske funte.

Jelo i piće

Egipatska kuhinja je jako ukusna i raznovrsna. Ishrana u vecini hotela je prilagodena ukusu zapadnih turista, ali zbog upotrebe lokalnih zacina, osetljivi treba oprezno da konzumiraju hranu kako bi izbegli stomacne tegobe. Naš savet je da se prepustite carima egipatske kuhinje uz oprez da ne preterate u kolicini. Zbog visokih temperatura i suve klime, potrebno je piti što više tecnosti, narocito vode. Koristi se iskljucivo flaširana voda.

Prevoz

U vecim gradovima i letovalištima se koristi taksi ili mini busevi (za cenu prevoza je moguce cenkanje). U Kairu je moguce koristiti i metro.

Struja

220 V

Lokalno stanovništvo

Egipcani su uglavnom ljubazni, nasmejani i gostoljubivi. Možete naici i na navalentne prodavce, kojih cete se rešiti sa par ljubaznih reci. Savet je da poštujete lokalne obicaje, a narocito pravila oblacenja i ponašanja u verskim i kulturno istorijskim objektima.

Kultura

Egipat kao jedna od najstarijih civilizacija je nastao u dolini reke Nil oko 3.100 godine pre hrista i ima bogato kulturno naslede koje se bazira na 5.000 godina, modernom društvu, znanoj istoriji, koja je imala veliki uticaj na kasniji razvoj kulture u Evropi, na Bliskom istoku i u mnogim africkim državama.

Nakon faraonskog perioda, Egipat je pao pod uticaj helenizma, hrišcanstva i islamske kulture.

U kulturi modernog Egipta se oseca snažan uticaj drevnih civilizacija u interakciji sa novim elementima, uklucujuci i uticaj moderne, zapadne kulture.

Glavni grad Egipta je Kairo, najveci grad u Africi, sedište nauke, kulture i ekonomije.

Iz oblasti književnosti Egipat je podario velika imena poput Naguib Mahfouza, prvi arapski pisac koji je osvojio Nobelovu nagradu, zatim Muhammad Husayn Haykal. Takode su poznati i ženski pisci Nawal El Saadawi i Alifa Rifaat, kao veliki borici za prava žena.

Muzika je sastavni deo života Egipcana, tradicionalno se sviraju razliciti žicani i duvacki instrumenti, karakteristicni su ney i oud. U izvodenu tradicionalne muzike zastupljeni su i perkusionisti i snažni vokali.

Veliki broj festivala i verskih proslava se održava tokom godine. Uglavnom su vezani za odredene hrišcanske ili islamske svece, ali ih cesto slave svi stanovnici bez obzira na versku pripadnost. Medu najpoznatijim je drevni praznik proleca, Sham en Nisim, koji se proslavlja vec hiljadama godina, uglavnom izmedu egipatkih meseci Pareoude (April) i Pashos (Maj), nakon Uskrsa.